• DSC_1270
  • DSC_1310
  • http://wowslider.com/
  • DSC_1336
1 2 3 4 5 6 DSC_12707 DSC_13108 DSC_13249 DSC_133610
wow slider by WOWSlider.com v8.6




Organizovana studijska poseta Litvaniji za stručnjake iz Srbije na temu korišćenja biomase za proizvodnju toplotne energije u sistemima daljinskog grejanja

Organizovana studijska poseta Litvaniji za stručnjake iz Srbije na temu korišćenja biomase za proizvodnju toplotne energije u sistemima daljinskog grejanja

U periodu od 17. do 21. septembra 2018. godine, organizovana je studijska poseta Litvaniji na temu korišćenja biomase za proizvodnju toplotne energije u sistemima daljinskog grejanja (SDG) za predstavnike međusektorske Jedinice za podršku projektima korišćenja biomase za proizvodnju energije koja je formirana u okviru Ministarstva rudarstva i energetike. U poseti su učestvovali predstavnici Odseka za obnovljive izvore energije Ministarstva rudarstva i energetike, Uprave za šumarstvo i Uprave za ruralni razvoj Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, kao i predstavnici Udruženja za energetiku i energetsko rudarstvo Privredne komore Srbije.

Poseta je organizovana u okviru projekta „Reducing Barriers to Accelerate the Development of Biomass Markets in Serbia” uz podršku litvanske grupacije „Enerstena Group“.

Cilj posete bio je da se stručnjaci iz Srbije upoznaju sa izuzetnim uspesima koje je Litvanija u kratkom roku postigla u konverziji goriva (sa prirodnog gasa na drvnu biomasu) u sistemima daljinskog grejanja.

Kao članica Evropske Unije, Litvanija je na osnovu Direktive o promociji obnovljivih izvora energije (OIE) 2009/28/EC dobila cilj da do 2020 poveća udeo na 23% u bruto finalnoj potrošnji energije (BFPE). Već u 2015. godini taj cilj je dostignut i prevaziđen, odnosno Litvanija je dostigla učešće OIE u BFPE od 25.86%. Ovaj uspeh postignut je zahvaljujući otvaranju tržišta toplotne energije i biomase (uglavnom šumske) što je omogućilo i masovni prelazak sistema daljinskog grejanja sa prirodnog gasa na biomasu. U Litvaniji SDG čine 49 javnih i 40 nezavisnih snabdevača koji obezbeđuju 55% energije za grejanje stanovništva. Sistem za distribuciju toplotne energije je u javnom vlasništvu a snabdevanje toplotnom energijom vrše i javni, i nezavisni snabdevači na osnovu ugovora koji se dobijaju na mesečnim aukcijama za prodaju toplotne energije koje organizuje svaki grad koji poseduje mrežu za distribuciju toplotne energije. Vršnu potrošnju podmiruju javni snabdevači koristeći prirodni gas kao rezervno gorivo.

Vlada Litvanije je u programu prelaska sistema daljinskog grejanja na biomasu, koji je usvojen 2012. godine, postavila cilj od 60% učešća biomase u SDG u 2020. godini, a već u 2017. godini učešće biomase u SDG bilo je 69%, odnosno 655.000 toe godišnje. Projekcije govore da će u 2020. godini učešće biomase u SDG biti čak 80%. Pored daljinskog grejanja masovni prelazak na biomasu izvršen je i u sektoru industrije gde trenutna potrošnja iznosi 120.000 toe. Sve ovo bilo je praćeno opsežnom modernizacijom i primenom mera energetske efikasnosti kako na strani SDG tako i na strani potrošača. Projekti su finansirani is strukturnih fondova EU i privatnog kapitala. S obzirom na značajno nižu cenu biomase u odnosu na prirodni gas, Litvanija na godišnjem nivou ostvaruje uštede od oko 205 miliona EUR u SDG i oko 38 miliona EUR u industrijskom sektoru.

Prelaskom na biomasu u SDG cene grejanja i potrošne tople vode za potrošače smanjene su u opsegu od 35% do 50%. Prelazak na masovno korišćenje biomase zahtevao je značajno povećanje, inače dobrog sistema upravljanja šumama, kao i razvoj dinamičnog i transparentnog tržišta biomase i toplotne energije. Trenutno godišnji obrt sektora energetske biomase u Litvaniji iznosi 300 miliona EUR. Sektor zapošljava oko 7500 radnika od čega 6000 u lokalnim zajednicama. Očekuje se da će ukupan broj zaposlenih u sektoru do 2020. godine dostići 10000. Da bi sistem aukcija toplotne energije mogao redovno i transparentno da funkcioniše bilo je potrebno uspostaviti transparentnu berzu biomase – „Baltpool“ preko koje proizvođači toplotne energije za SDG i industriju nabavljaju biomasu.

Već sada se preko „Baltpoola“ proda 95% biomase za energetske svrhe a obrt berze je u 2017. godini iznosio 196 mil EUR. „Baltpool“ je operator tržišta, osnovan 2012. godine i nalazi se u vlasništvo javnih preduzeća Elekromreže „EPSO – G“ (67%) i „Klaipedos Nafta“ (33%). Trenutno je na berzi aktivno 346 učesnika iz 4 zemlje. „Baltpool“ je, kao berza biomase, aktivan i u Letoniji, Danskoj i Finskoj. Na berzi se trguje standardizovanim proizvodima od biomase. Ugovori o snabdevanju mogu imati različito trajanje. Preko „Baltpoola“ moguće je ugovoriti i usluge logistike. U Litvaniji postoji i snažna organizacija bioenergetike „Litbioma“ koja je osnovana još 2003. godine i trenutno obuhvata 40 članova: proizvođača-snadevača biomasom, proizvođača opreme, projektanata, istraživačko-razvojne institucije i vlasnike energetskih plantaža.

Studijski boravak u Litvaniji obuhvatio je posetu Litvanskom Ministarstvu energetike u Vilniusu gde su delegaciju iz Srbije primili Vidmantas Macevičius, zamenik ministra energetike; Remigijus Lapinskas, predsednik Svetske Asociacije Bioenergetike “World Bioenergy Association”; Vaidotas Jonutis, direktor prodaje biomase Litvanske berze biomase “Baltpool” i Vilma Gaubyte, direktor Litvanske Asociacije “Litbioma” koji su u odvojenim prezentacijama prikazali različite segmente politike i programa korišćenja biomase u Litvaniji. Studijski boravak nastavljen je u Kaunasu, gde su učesnici imali prilike da posete grupaciju “Enerstena Group” gde ih je primio Virginijus Ramanauskas, vlasnik grupe i predsednik Litvanske Asociacije “Litbioma” koji im je prezentovao razvoj tehnologije kotlova za sagorevanje biomase. Učesnici su posetili i specijalizovanu laboratoriju u okviru “Enerstena Group” gde su mogli da se bliže u poznaju sa postupcima i metodama ispitivanja kvaliteta biomase nemenjene sagorevanju u kotlovima. Za stručnjake iz Srbjie bile su organizovane i posete energanama na biomasu, od kojih jedna snabdeva toplotnom energijom najveći kompleks staklenika u Litvaniji a druga je kogeneracijsko postrojenje na biomasu u sistemu daljinskog grejanja Kaunasa.

Nakon obilaska energana, učesnici su posetili Institut za šumarstvo Litvanije gde su ih primili Marius Aleinikovas, direktor instituta i Albinas Tebere, rukovodilac Odeljenja za politiku šumarstva u Ministarstvu zaštite životne sredine Litvanije koji su im kroz prezentacije i interaktivnu diskusiju preneli najvažnije informacije i objasnili praksu održivog upravljanja resursima o sektoru šumarstva u Litvaniji. Nakon posete Institutu za šumarstvo, stručnjaci iz Srbije obišli su ogledne plantaže drvnih kultura kratke ophodnje. Nakon toga Andrius Šliavas, direktor firme „Fortex Energy“ koja se bavi proizvodnjom i snabdevanjem drvnom sečkom priredio je na šumskom putu demonstraciju procesa proizvodnje drvne sečke počev od prikupljanja šumskog otpada, preko manipulacije trupcima i granjevinom, mlevenja korišćenjem specijalne mašine pa do utovara u šlepere.

To je bila jedinstvena prilika da stručnjaci iz Srbije vide visko-mehanizovan proizvodni ciklus drvne sečke. Učesnici studijskog putovanja posetili su i kogeneracijsko postrojenje firme “Fortum Heat Klaipeda”,od 50 MW koje radi na komunalni otpad i snabdeva toplotnom energijom grad Kalaipedu. Takođe, učesnici su posetili i kotlarnicu na pelet firme „Philip Morris” U okviru posete učesnici su imali priliku da posete veliku industrijsku deponiju lignin u Kedainiai koju eksploatiše firma „Lignineko”. Ova firma je razvila posebnu tehnologiju namešavanja lignina sa deponije lignina i otpadne biomase iz industrije nameštaja i građevinarstva, nakon čega dobija visokokaloričnu drvnu biomasu koju prodaje na berzi proizvođačima toplotne energije. Na ovaj način ostvaruje se dvostruka korist za životnu sredinu jer se uklanja nagomilani istorijski otpad nastao pre više decenija radom lokalne fabrike skroba a takođe se koristi i OIE.

Studijskim boravkom u Litvaniji omogućeno je stručnjacima iz Srbije da se bolje upoznaju sa impresivnim rezultatima u oblasti korišćenja biomase u ovoj zemlji. Ovi rezultati su posebno relevantni za Srbiju jer se radi o maloj zemlji, sa istorijski posmatrano prilično sličnim konceptom razvoja SDG i sličnim resursima biomase.

Prezentacije:

  1. Use and Regulation of Biomass in Lithuania’s DH sector, Vidmantas Macevicius, Vice-Minister of Energy, Ministry of Energy of Lithuania
  2. Biomass Exchange, Andrius Smaliukas, Baltpool
  3. Biomass in Lithuanian DH sector – Virginijus Ramanauskas, Litbioma
  4. Biomass in the Context of Global Climate Change, Remigijus Lapinskas, President of the WBA